Tokom blokade, evakuirali su djevojčicu iz Lenjingrada. Zvala se Lenočka. Zaboravila je prezime jer je bila jako mala. Izgubila je cijelu obitelj: majku,oca, baku i starijeg brata...
I nju je pronašla specijalna brigada - tokom blokade i jake zime, odlazili su u stanove i tražili djecu čiji su roditelji umrli ili nestali.
A onda su našli Lenočku i evakuirali je. Nije se sjećala kako je ušla u sirotište - bila je tako sićušna. Bila je toliko iscrpljena i nije više htjela jesti.
Ležala je u svom krevetu, ili je sjedila na stolici pored peći. Bila je uplašena i samo je šutjela. Svi su mislili da će Lenočka umrijeti. Mnoga evakuirana djeca su već umrla od teške iscrpljenosti, nemajući snage da se hrane i žive.
Ali jednog dana, jednonogi vatrogasac, čika Kolja, star oko dvadeset godina, od starog ručnika napravio je lutku. Nekako je krojio, presavijao, šivao. Olovkom je nacrtao oči, usne..
Dao je Lenočki lutku i rekao joj veoma ozbiljno: ′′ Ti, Lenočka, dobro brini o ovoj lutki. Nauči je da jede. Sada si joj majka. I čuvaj je dobro. Pogledaj je Lenočka ona je tako bolesna i gladna. Ona čak i ne plače!". Lenočka јe uzela lutku. Počela je da je ljulja i da joj tepa. Lutku je za ručak hranila kašom, šapućući joj nešto laskavo. A i Lenočka je počela jesti. Lenočka je živnula. Jer ne smije umrijeti: mora se pobrinuti za lutku.
Kad imaš nekoga da o njemu brineš, to je ogroman razlog da se boriš da živiš...
Kada je odrasla, postala je medicinska sestra i doživjela je duboku starost. I njene ruke su uvijek bile zauzete, a srce puno.
Rumen Račev "Lutka na Lenočki"
Извор фб профил на
Kika Novak