·
Никада и никоме не треба да наглашавамо његову слабост, његов проблем. Никада не треба да га подсећамо на његов недостатак, на његов грех. Користимо само похвале, али љубазне похвале, а не наивне. Јер, човек се никада не исправља грдњом, као ни примедбама.
Требало би да човек буде веома свет да би могао да прихвати да буде исправљен грдњом, твојим саветом, или твојом примедбом. А да је толико свет, не би имао ту ману због које је било потребно да му придикујеш. Пошто је већ има, једино што је потребно јесте твоје крајње поштовање, да би он икада могао да се смири и исправи, видећи твој сопствени мир, кротост, смирење, љубав, дуготрпљење, благост, милостивост, умилност...
Само онај ко има ове врлине може да исправи неког другог. ✍️
Старац Емилијан Симонопетриjски
фбПравославна ризница
