Св. Владика Николај: О сиромаху и његовом Створитељу
Ако си богат, чиме си богат ако не имањем Божјим? Ствари, које чине твоје богатство, чије су ако не Божје? Ако се, дакле, гордиш оним што имаш, гордиш се туђом имовином, гордиш се Божјом позајмицом. Што се онда ругаш сиромаху, који има у рукама мање туђе имовине? Што му се


Страдања која нам изазову људи, слађа су од свих сирупа којима нас нуде они који нас воле. Видиш, Христос у блаженствима не каже: „блажени сте, када вас хвале“, него „блажени сте када вас срамоте“ (Мт. 5, 11), нарочито када притом лажу. Када срамоћење није праведно, човек стиче благо небеско. А када је оно праведно, онда плаћа (искупљује се).
Можеш се и разболети ако се непрестано вређаш и љутиш се на друге.“Нађи мир у души својој, и хиљаде око тебе ће се спасти“, рекао је свети старац, мислећи да ако не узвраћаш злом за зло, не осуђујеш друге и не обраћаш пажњу на туђе речи, већ будеш „мртав за све“, нећеш код других изазивати агресију.
Упознала сам Стелу лета 1979. у фабрици чоколаде. Била је обичан радник; радила доста предано, више од 9 сати сваки дан. Сви су је искоришћавали, сви су јој наређивали, и она би без поговора одмах послушала, и увек са осмехом. Стела – овамо! Стела – тамо! Послодавцу је била врло драга зато што је била вредна и послушна.
Имам озбиљну и ретку болест. Парализован сам и могу само да померам очи. Али имам веома благословену технолошку помоћ – компјутерски систем којим пишем очима, односно користим екран компјутера само очима. Имам привилегију да комуницирам са пацијентима који пате од тешких болести попут мене. Интернет је алат који ми служи да кажем утешну реч, реч нашег
Шта је Дивијево?
Када умире неко млад гуши нас неуобичајеност догађаја и убија губитак наших илузија о њему, наших снова о његовој будућности. Умире ли пак неко стар, тада нас слама гашење једног живота пуног сећања, искуства, тренутака заједничког пута, његова прошлост. Спора смрт доноси патњу, брза изненађење. Појединачна сажима бол, колективна потреса друштво. Какав год да је вид смрти њен укус је нешто најгорче што постоји.
Сатана скаче све поскакујући, свуда около зли духови...Треба се молити, постити и кајати се."...Не спавајте моји драгоцени! Не спавајте православни!..Не смемо спавати! Треба да се молимо! Чувајте непоколебиву храброст у Вери. Никада се не бојте да будете чврсти у свему што се тиче нашег вероисповедања: отворено говорите у шта ми верујемо и шта ми исповедамо.
Једна госпођа у Паризу пре неколико година ми је рекла да се није усуђивала да изговори ову молитву после речи „Да дође Царство Твоје“.Толико се плашила да би, ако би искрено рекла Богу „да буде воља Твоја“, морала да прихвати „све што бива у животу“ са спремношћу да то поднесе без роптања.
Светлост, радост, нада, вера чине хришћанина.Хришћанин је човек радости и светлости.Нема више таме, беде, ђавола, пакла.Наше срце Христа тражи, молитву као кисеоник.Душа тражи Духа Светога да би се радовала, да би знала да ће и ово проћи, да ће све бити добро, да ћемо победити зло, превазићи суд и суђење.Ништа нас не може уздрмати и осујетити или уплашити када Христос живи у нама.
Vladika Nikolaj Velimirović rođen 1881. godine, u selu Lelić nedaleko od Valjeva. Njegovi roditelji, Dragomir i Katarina imali su devetoro dece od kojih su preživela samo dvojica sinova Nikolaj i Dušan, da bi i Dušan poginuo 1914. godine, a Nikolaj se zamonašio.
























