Паралели

Сваком вернику је познато оно стање напетости када нас лично или наше рођаке задеси нека невоља или болест. Одмах се молимо Господу да све те тегобе отклони и да би Господ што пре испунио нашу прозбу ми Му се заветујемо на велика лишавања и на жртве захвалности…

Доктор се скамени и занијеми. Кроз зубе је једва проциједио: "Бог је велики".
И кроз главу му прође цијели тај дан: принудно слијетање авиона, нестанак интернета у ауту, погрешно скретање. Све се то десило не само зато што је Бог чуо њену молитву, већ да би и он добио шансу да изађе из материјалног свијета и помогне људима који немају ништа друго, осим молитве.

Немој мудровати у делу спасења, не изискуј изузетне путеве, не оптерећуј себе нарочитим подвизима, већ колико мораш и колико Господ пошаље снаге, толико приморавај себе на све што је добро.
А у молитви једноставно говорите Господу, та Он је тако близак нама. Њему треба говорити све што нам је на души. Ако се осећање покајања појави, тад говори онако како осећаш: „Господе, ја сам грешник пред Тобом, ништа немам, помилуј ме по великој Твојој милости…

Извор лажне религије је неспособност да се радујемо или, можда, прије одбијање да се радујемо, док је радост апсолутна суштина… Страх Божји и понизност су једино здрави када су повезани с том радошћу, и само тада су истинити и плодоносни! Ван те радости добивају демонски карактер и постају најдубље изопачење било каквог религијског искуства.

Кад су се отворила небеса и чете анђела слетеле на земљу певајуђи, јављајући радосну вест, пастири су са даровима пожурили у пећину. Сиротан баш ништа није имао, а није могао да иде празних руку. Досетио се, па је од крпице коју је исцепао са кошуље, на гранчици начинио малу белу ружу.

Људи су увек покушавали да се попну више, кроз целу историју, тежили и стремили да стигну до велике славе - Исус је, напротив, сишао, понизио се, постао слуга.  На крају времена, ће међутим, Њему припасти слава и част народа.  Круне, блага, положај, достигнућа – људски понос се не може 

Да ли си ти кадгод размишљао, сине, да Ја знам твоје невоље, твоје патње, и борбе твоје и слабости твога живота? Ја знам твој кукавичлук, грехе твоје и упркос томе кажем ти : дете Моје, дај ми твоје срце и љуби ме такав какав јеси. У сваком тренутку и у свакој ситуацији у којој се налазиш, у одушевљењу или потиштености , у верности или неверности, љуби ме такав какав јеси.

Научници су доказали да верник удубљен у молитву потпуно искључује мождану кору, а то означава потпуну сигурност и одсуство стреса.
Професор Слезин успео је измерити моћ молитве те је установио да монах који моли

Та болест је обожавање човека.
Веома је вредно да га опширно цитирамо на ту тему:
Постоје симптоми којима историја даје упозорење угроженом друштву или друштву које нестаје.
Такви су, на пример, пад уметности или недостатак великих државника. Заиста, понекад су ова упозорења прилично експлицитна и конкретна.

1 октобра 1552. године, на навечерје празника Покрова Пресвете Богородице, цар руски Јован IV, припремајући руску војску за одлучујући и свеопшти напад на татарски Казан, изненада је чуо благословену звоњаву московских црквених звона. Било му је јасно да је то знак милости Божије, која је пристигла по његовим молитвама, и да је Господ одлучио да обрати ка себи народ казански.

Moja ljubav nikome nije donela sreću zato što ja ništa nisam žrtvovao za one koje sam voleo. Voleo sam radi sebe, radi svog ličnog zadovoljstva. Zadovoljavao sam samo čudnu potrebu srca pohlepno gutajući tuđa osećanja, tuđu nežnost, tuđe radosti i patnje i nikad se nisam mogao nasititi.  

У животу Светог пророка Илије има један занимљив детаљ када он каже, боравећи у пустињи сам, где га је Господ хранио преко гаврана неколико година, да се догодио ветар силни и олуја силна, и он није у томе осетио Господа. Би земљотрес, бити су велики природни потреси, и он ни у једном од њих није осетио Бога.

Пет векова, Србија лобањама и костима својим, брани Европу, да би она живела срећно. Ми смо тупили, нашим костима, Турске сабље, и обарали дивље хорде, које су срљале као планински вихор на Европу. И то, не за једну деценију, нити за једно столеће, него за сва она столећа, која леже између Рафаела и Ширера.

Свештеник у овој парохији, отац Хризовалантис, одмах након што је пожар протутњао овим подручјем, снимио је видео запис, који потврђује да је ватра спалила све што јој се нашло на путу, осим ове мале капеле!
Како се види на видео снимку, ватра која је окружила капелу "Свете Тројице" "сама од себе" се угасила, када се приближила цркви. Са источне стране делује као да је неко повукао "линију", преко које ватра није смела да пређе.