ДУХОВНО ЗЛАТО КОЈИМ СЕ НЕБО КУПУЈЕ
Отац Пиор причаше ово: „Док сам био још младић мој духовни отац пође оцу Логину и мене собом поведе. На путу много се заморих од врућине, зноја, жеђи и ослабих. У томе јави ми се у срцу и у уму помисао: Каква је корист од таквог труда, гладовања, жеђи, бдења, страдања и пустињског живота? Зар ниси могао у Александрији проводити дане у тишини, побожности и у страху Божијем побожно живети. Ја се у свему сагласих са овим ђаволским мислима и реших се да, чим се у ћелију вратим побегнем од свога старца.