Паралели

When in August 2000. in the Tusus settlement, behind the city hospital in Prizren, Kfor found one of the mass graves, he called on representatives of the Diocese of Raska-Prizren to ′′ look for ′′ the body of Father Hariton. A difficult task went to father Michael, the present abbot of the Holy Archangels, who among buried and massacred bodies of Serbs identified his brother Hariton.
New martyr Hariton 1960-1999.

То је благословило и Његово преосвештенство владика Никон, који је лично посетио храм. Он је био опрезан у оцени онога шта се дешава и позвао вернике да се покају за своје грехе и покушају да живе побожним животом, да верују у Бога, да воле све и да никога не осуђују, јер, вероватно, предстоје тешки тренуци и догађаји, који су само у Божјим рукама.

Денеска, луѓето многу говорат за глобализацијата и навистина постои светски глобалистички проект, но, ако сакате и јудејско-протестантски. Јудејски е по замислата, бидејќи евреите одамна сакаат да добијат власт над целокупниот финански и политички свет, но истовремено и протестантски.
Се работи за тоа дека на западот и особено во Америка, протестантизмот доби особена нијанса. Таму сметаат дека возвишувањето на јудеизмот претставува знак за приближување на Христа.

Свима без разлике сија сунце, и свим добрим делима весели се таштина. На пример, сујетан сам кад постим; када разрешавам себи пост, да људи не сазнају за моје уздржање, опет сам сујетан – јер сматрам себе мудрим. Сујета ме побеђује када се обучем у сјајну одећу; али и кад се оденем у дроње – и тада сам сујетан. Поражен сам кад проговорим, а заћутим ли – опет ме она побеђује. Како год бациш на земљу овај триболум [тророжац], један врх остаје уперен горе.

 Umesto toga, Margaret Mid je kazala da je najraniji znak civilizacije u drevnoj kulturi butna kost sa zaraslim prelomom. Objasnila je da u životinjskom carstvu umireš kad polomiš nogu. Ne možeš da pobegneš od opasnosti, ni da nađeš pijaću vodu ili da loviš sebi hranu. Postaješ plen za druge životinje. Nijedna životinja u divljini ne može da preživi dovoljno dugo da bi joj zarasla butna kost. ·

Želeo bih da razgovaram o bolesti koja je pogodila tvoju generaciju i onu pre tebe, koja već studira na univerzitetima. Govorim o gubitku pamćenja.
Istina je da ako želite da znate ko je Karlo Veliki ili gde je Kuala Lampur, samo kliknete na dugme i odmah sve saznate sa interneta. Uradite to kada vam je potrebno, a onda tu vest sačuvate, ako vam zatreba za školu, recimo. Loša vest je da shvatanje da računar može u bilo kom trenutku odgovoriti na vaše pitanje, odvraća vas od ideje da nešto zapamtite.

Читаву касабу обавио је густи мрак и само што у малој, сиротињској кућици, тамо на крају махале, још трепери слаба свјетлост. То је кратка свијећа лојаница, бори се са смрћу… На подераном душеку лежи болесна жена. Близу њезине главе је мало пенџере, крај њега сједи мршави и блиједи седмогодишњи малиша, па замишљено гледа у небо. Налактио се на крај пенџера, поднимио се руком, па нити се миче нити говори.
– Мајко боли ли те пуно? – Ох..боли… – Не бој се све ће проћи!

U parčetu hleba pronašao smisao
„Preživeo sam četiri logora, zato što sam uvek nosio sa sobom rukopis moje knjige koju sam planirao da objavim nakon rata. Ko god je imao neki viši cilj koji je zacrtao da ostvari nakon rata imao je veće šanse da preživi. Preživeli smo sve i rukopis i ja. I među logorašima i među čuvarima je bilo dobrih i loših.  Često  je jedno parče hleba bilo sve što smo dobijali za nekoliko narednih dana. Trenutak kada sam shvatio moj smisao je bio kada sam gledao kako pojedini logoraši kradu hleb od drugih. Moj smisao je bio zadržati ljudsko dostojanstvo i slobodu izbora čak i u tako neljudskim uslovima. Nisam ukrao nijednom logorašu parče hleba, iako sam bio toliko mršav (38 kilograma) da sam jedva postojao. Tu sam osetio onu pravu snagu i bez obzira da li me je očekivala smrt u logoru, moj duh je bio  iznad one prave smrti.  Na kraju, čovek ne treba da se pita koji je smisao njegovog života, već da shvati da je on taj koji je upitan.“
Rukopis je postala knjiga "Zašto se niste ubili" koja je prodana je u više od deset miliona primeraka. Izdao je 39 knjiga na 40 različitih jezika. Nakon rata Viktor Frankl oporavlja se od proživljenih tortura i preuzima bečku neurološku kliniku koju vodi narednih 25 godina. Utemeljuje logoterapiju-novu školu egzistencijalne terapije, sa ciljem da ohrabri ljude u pronalaženju volje za promenom, volje za traganjem, učenjem i uviđanjem smisla.
Svi njegovi najbliži, osim sestre su pogubljeni u logorima. Dve godine nakon rata Frankl se oženio Eleonorom Švindt. Dobili su ćerku Gabrijelu, koja je postala dečji psiholog.
Pre rata završio je doktorat iz medicine, a 1948. godine i iz filozofije. Sedam godina kasnije, 1955. postao je profesor neurologije i psihijatrije na Univerzitetu u Beču.
Predavao je na 209 sveučilišta na pet kontinenata, nagrađen je s 29 počasnih doktorata. U Beču je 1992. osnovan Institut Viktor Frankl, a 1995. godine postao je počasni građanin Beča. Pred kraj života završio je obuku za pilota. Preminuo je u 92. godini. O njegovom životu i radu napisana je 151 knjiga koja je prevedena na 15 različitih jezika.

 Kada kod mene dođe neki mlad čovek sa problemima, molitva je vrhovna terapija.

Mi imamo fiziološki i duhovni imunitet. Duhovni imunitet brani nas od demonskih sila,

kao što nas fiziološki brani od virusa.

Da verovala sam da je hrabrost boriti se za jos jedan dan zivota danas znam da je veca hrabrost otici na vreme. Zato Izvinjavam se svima porodici, prijateljima, citaocima kojima sam svojim krajnje neukusnim i predugim prezivljavanjem kao i nedolicnim ponasanjem za kancer bolesnika izazvala dodatnu bol, neprijatnosti i myke.
Izvinjavam se i sebi jer mi sve ovo nije trebalo a mora se umreti svakako. Ne zamerite mi, preklinjem vas sto sam bila toliko glupa. Jedna od stvari koju izmedju ostalog spoznas kad zivis duze nego sto je trebalo je koliko si beskrajno glup i koliko je ljudska pamet precenjena kategorija.

 ''Појање ће ти много помоћи. Увек лагано певуши. Појање умирује душу. Умирује чак и у дивље звери, а тим више човека ! Видиш, када чују појање , лав и вук седе мирно као јагањци и спокојно слушају.
Када човек поје, он је сличан земљораднику који усред врелог дана треба да пожње једно поље загушено трњем, а класје је полегло. И он почиње жетву певајући. Уз песму он заборавља потешкоће и радосно завршава посао. Стиче корист од плодова своје мале призводње, а после се осећа и одморним.

Our history has taught us that unhealthy nationalism only opens wounds, destroys consciences, fanaticizes people, breeds enemies, divides populations.

Our Holy Monastery has been facing the effects of fanaticism for so many years, with the occupation of its main building by people who preach fanaticism.

Whose heart did not ache to hear the news!

But Hagia Sophia haughtily endures. It stands patiently on the edge of the Bosphorus.

У старини у руским породицама деца су спавала у дрвеним колевкама, налик на омање корито, које је било окачено ужадима на сва четири угла о једну савитљиву мотку. Њих су покривали тканином. Када је мала Теодосија лежала у колевци, деси се једаред да се у подне над колевком, на мотки, запали свећа, и гораше тако до три сата. Како се она ту нашла – нико није знао нити умео да објасни. „Гле, гле, опет се упалила свећа!”, дивљаху се укућани. „Да, то неће бити обично дете”. „Твоје дете биће нешто велико”, говораху снахе Теодосији Никифоровној. „И ми имамо децу, али над њиховим колевкама не горе свеће!”

 Многа чуда су се дешавала везано за ризу Пресвете Богородице. У пар наврата, цео град је био изложен великим опасностима услед опсада: Авара 626. године, Персијанаца 677. године, Арапа 717. године, али је увек био спашен благословом који је добио чувајући поверене му светиње, лично власништво Богородице. Један догађај привлачи посебну пажњу, јер је повезан са каснијим покрштавањем руског народа.

Народ који је веран Богу и својој отаџбини биће чудесно Богом благословен, рекао је Митрополит кјатурски и сахкерски Данило из Грузијске православне цркве у својој недељној проповеди у Саборној цркви Свете Тројице.

Чудо је виђено у Грузији, где није дошло до ерупције епидемије вируса короне упркос чињеници да цркве никада нису биле затворене, као у многим другим земљама, нагласио је Митрополит Данило.
Чудо је виђено у Грузији, где није дошло до ерупције епидемије вируса короне упркос чињеници да цркве никада нису биле затворене, као у многим другим земљама, нагласио је Митрополит Данило.