Паралели

Савремени образовани човек ће лако схватити „механизам“ умне молитве. Довољно је да се две-три недеље мало усрдније помоли, да прочита неколико књига, и ево, он сам ће тим књигама већ моћи да дода и своју. Али у смртни час, када је цео наш организам подвргнут насилном кидању; када мозак губи јасност, а срце осећа или јаке болове, или слабост, тада ће сва наша теоријска знања ишчезнути, а са њима можда и молитва.

Пред понеком мишљу останеш у недоумици, нарочито гледајући грех људски, па се запиташ : „Да ли треба силом побеђивати, или смиреном љубављу ?“
Увек одлучуј овако : „Победићу смиреном љубављу.“

У скиту св. Ане монах Прокопије је имао велику жељу да учи појање како би са својом братијом славио Бога. Пошто није баш имао слуха оци су избегавали да га поучавају. Брат Прокопије је имао дар да непрестано понавља молитву „Господе, Исусе Христе, Сине Божји, помилуј ме грешног“, увек држећи бројаницу левом руком.

Године 1990. у селу Горња Буковица код Ваљева, умрла је веома лако, Борка Коларевић, на рукама свога мужа Светозара, иако је слабо марила о својој души и спасењу и поред свих грехова, шест пута је извршила побачај. Међутим, неколико наредних ноћи после сахране, у кући су се догађале необичне ствари. Неко је наложио јаку ватру у шпорету, чуло се необично шкрипање, што је узнемирило и њега и његовог сина с којим је живео. Светозар због тога јавља у манастир Ћелије да се одслужи за њу 40 Светих Литургија. После тога више није било необичних догађаја.

Секретарица тако у уради; довезе пред дом ове жене пун аутомобил разних намирница. Ова жена видећи то, паде на колена и крене да девојци љуби руку, благосиља је и захваљује се. Након тога поздрави се са добротворком и крену у свој дом.
Секретарица је упита: ''Зар вам није интересантно од кога је све ово?''
Жена одговори не није, додавши: ''Кад Господ изда наредбу, и сам ђаво је извршава.''

” Где је Старац који је седео поред Вас?”

Архимандрит му је одговорио да нико није седео поред њега! Пилот није могао да верује својим ушима и објашњавао је:

“Један низак, врло мршав старчић седе браде који је држао моје руке на управљачу, зар га нисте видели?

Човек, поготово ради душевног мира, мора да избегава тугу и да се труди да буде радосног, а не тужног духа. Како премудри Сирах каже: Туга је многе погубила, и у њој нема ничег доброг.

* Ударивши ногом о под, свети старац је гласно рекао: - „Нема потреба да очајавамо!

Била је једном једна јако сиромашна жена која је имала само једно предивно дете које је много волела и које јој је била једина утеха у њиховој немаштини. Међутим страшно је завидела богатима и често је говорила себи да би највише волела да има злато, новац, богатсво и да би онда била најсрећнија.
Једне ноћи у сну јој се појавио један богато одевен човек, који јој је рекао да је дошао да јој испуни жељу и да ће је одвести до једне просторије пуне

Када се угасе светла, сагињем се и улазим у просторију испред Гроба. Одатле у тами налазим пут ка унутрашњем простору Гроба, где је било положено Исусово тело. Тамо клечим са страхопоштовањем. Изговарам извесне молитве које су нам предане кроз векове и након што их прочитам, чекам. Понекад чекам неколико минута, али обично се чудо догађа одмах чим прочитам молитве. Из средишта самог камена, на ком је лежало Исусово тело, извире нека неодређена Светлост.Обично је плавичаста, али боја може и да се промени и да поприми разне нијансе.

Веома је драгоцено молити се у 3 часа ноћу. Обично се многи буде у то време, јер их глас Анђела Чувара буди, али се мало њих моли... окрену се на другу бок и опет спавају. А Господ тражи такав напор у молитвеном часу. Ако си се пробудио, ревнуј у молитви, макар лежећи се помоли:

"Ах, оче мој, кад бисте само могли да видите шта се дешава током Херувимске песме, док свештеник чита молитву! Све бисте напустили! Ангели невидљиво усходе и спуштају се и често осећам како ме њихова крила ударају по раменима!"

Током божанствене Литургије, а посебно током Херувимске песме и Приношења, он је блистао и зрачио чистотом, блаженством и величанством. Иако је од 1960. надаље живео и радио борећи се с овом или оном болешћу, овај иcрпљени јеромонах изгледао је величанствено, мада не и надмено.

Старче, због чега се човек плаши смрти? Мислим на световњаке, пошто не могу да замислим да се монаси плаше смрти.?
"Могуће је да се и неки монаси плаше смрти, ако не раде оно што је исправно. Авва Исаак говори да је међу првим плодовима благодати који се задобијају подвизавањем, осећај вечног живота. Ако човек има осећај вечног живота, природно је да се не плаши смрти."

Рећи ћу вам о још једној особини правог брачног друга, што је изузетно тешко наћи у данашње време. Али сусрео смо једну такву особу.
Он је у сваком погледу савршеног карактера, хришћанин и потпуно социјалан. Он се касно оженио, око тридесет година, не зато што је имао аверзију према браку, већ зато што је мислио да је тако требало да буде. Дакле, он је изговарао своје молитве са вером, и нашао је младу девојку и оженио се. Девојка је била десет година млађа од њега.

Након вечерње молитве, отишао је у своју собу. Ту је почео гласно пјевати и помамно играти, лупајући ногама о под док се није онесвјестио. Оци и браћа морали су му свезати руке и ноге како би га натјерали да се смири. Међутим, чим би га
везали конопцем, он је успјевао ослободити се. Једног дана, неки опитан монах свезао га је новом бројаницом. Истовремено је демон, који је био у том човеку, почео урлати: „Свежи ме, калуђеру, па ћу ти показати куда ће отићи ова бројаница!” И доиста, након два часа ђавоимани се ослободио, а бројаница је пронађена у башти.

Ви, жене, можете лакше да се предате Богу, јер имате милосрдније срце. Мушкарцима је то теже, јер их у томе спречава разум. Вођене својим осећањима, жене су продужиле пут Голготе и ишле све до Гроба, док су се мушкарци сакрили. Међутим, вама прети опасност да вас срце одвуче ка испразним стварима. Вама је лако да се предате малим, сујетним стварима тако да вам ништа не преостане за Христа. Не задовољавате се