Паралели

Али, с болом почех беседу, и са уздисањем ћу говорити о крају овога света, и о оној најбестиднијој и ужасној Змији, која ће узбунити свеколико поднебесје, и у срца човечија улити страх, малодусност и страсно неверје и чинити чудеса, знамења и застрашивања „да би, ако је могуће, преварили и изабране“ (Мат. 24-24), и све обманути лажним знамењима и привидним чудесима која ће учинити.

Јер, по допуштењу Светога Бога, она: ће добити власт да вара свет, због тога што се свет испунио безбожјем и на све стране се чине ужаси сваке врсте. Зато је Пречисти Владика, због безбожја људског. допустио да свет буде искушан духом лажи, јер се тако људима прохтело – да одступе од Бога и заволе Лукавога.

Велики подвиг, браћо, чека у та времена нарочито верне, када сама Змија, са великом влашћу, буде чинила знамења и чудеса, када се у страшним Призрацима (привидјењима) буде приказивапа слична Богу, и летела буде кроз ваздух, и када се сви демони, слично Ангелима, буду узнели пред мучитељем. Јер ће се силно огласити мењајући (свој лик) и бескрајно застрашујући све људе.

'Дете моје, људи су слепи и не виде шта се дешава за време Литургије у храму. Једном, за време литургије, због онога што сам видео нисам био у стању да извршим "велики вход" .. изненада сам осетио да ме неко додирује по рамену гурајући ме ка "светом предложењу". Помислио сам да је појац па сам рекао (не окрећући се): "Благословени, безбожно је што си ушао кроз царске двери и што ме гураш."

For us the Great Fast is a session of exile ordained for us by our Mother, the Church, to keep fresh in us the memory of Zion from which we have wandered so far. We have deserved our exile and we have great need of it because of our great sinfulness. Only through the chastisement of exile, which we remember in the fasting, prayer and repentance of this season.

Do we remain mindful of our Zion?

Приказ мајке пеликана која храни своје младе је био чести у раном хрисћанству, у данашње време редак је приказ али и даље може се срести.
Разлог због ког је овај приказ део живописа, је повезивање пеликана са Господом Нашим Исуса Христа.
Наиме женка пеликана кад нестане хране, рањива себе, бодући се у прса кљуном како би нахранила своје младе властитом крвљу, да би спречила њихову смрт...

Par godina kasnije, čuo sam da je Jerry slučajno učinio nešto što u njegovom poslu nikako nije dozvoljeno činiti.
Ostavio je otvorena zadnja vrata restorana. U restoran su upala tri naoružana muškarca. Dok je pokušavao da otvori sef, tresući se od straha, nikako nije uspijevao da pogodi pravu kombinaciju. Jedan od pljačkaša se uspaničio i pucao je u Jerryja. Srećom, Jerryja su brzo pronašli i prevežen je u bolnicu. Poslje duge i teške operacije i intenzivne nege, Jerry se oporavio. Vidio sam ga šest meseci poslje ranjavanja. Kada sam ga pitao kako je, odgovorio je:

 Priča koju ću vam izložiti može zvučati neverovatno, ali ona je zaista istinita. Bilo je to početkom decembra 2007. godine. Silno su me sekirale svakodnevne brige i naročito određena porodična posla. Ali dobro, mislila sam, takav je
život. Ali tog jutra mi je sve izgledalo kao da je svemu nastupio kraj!

Според преданието на Ерусалимската црква, имало два обида на други цркви да го „повикаат“ Благодатниот Оган. Првиот беше од Римокатоличката црква, во времето на Крстоносните војни, кога католиците насилно го одзедоа  Светиот Оган од Грците. Меѓутоа, кога Огнот не се јавувал, и по неколку часовна молитва, тие го вратиле „призивот“ на Благодатниот Оган на православниот патријарх. Од тогаш, Светиот оган повторно почна да се "јавува".

 Без савета ништа не чини (Сирах 32,21), па макар ти се то и чинило добрим, јер се светлост демона касније преобраћа у таму. И тако, ако се твоје срце макар мало смути кад нешто чујеш, мислиш или видиш, онда је то демонско. Прими ово што ти је кратко написано, верујући да ћеш, ако се потрудиш, успети, да би Бог који свима даје биће и теби заједно са њима дао да наследиш Његова добра у Исусу Христу, Господу нашем, коме нека је слава, част и сила сада и увек и у векове векова. Амин.

Kada smo bili mali, učili su nas da kažemo "dobro jutro", "molim vas" i "hvala". To je bio znak dobrog vaspitanja. Danas, čini se da su ove male čarobne riječi nestale zajedno sa osmijehom ljudi. U stvarnosti, iza ovih jednostavnih zaboravljenih riječi, postoji daleko ozbiljniji fenomen koji se širi: dobrota polako nestaje iz svijeta.
A potrebno je samo malo rijeći da prosvijetlimo naš dan, razmislite o tome! Kada ste poslednji put vidijeli osobu koja vam se nasmijala iz srca, ali one tople osmijehe poput zagrljaja, koje vam daju osjećaj da ste primili nešto duboko lijepo. Da li se sjećate toga?

Кондак 1


Избранный от рождения страстотерпче и Христовой любви воплощение, воспеваем ти Похвальная, яко паче всего Отечество свое возлюбившему, ты же, яко имеяй дерзновение ко Господу, просвети омраченныя умы и сердца наша, да зовем ти: Радуйся, Николае, Боговенчанный царю и великий страстотерпче!

Ljubav i dobrota su pedagozi svijeta, njegovi vječni nastavnici. Ali svijet je i dalje neposlušan učenik. I on se često ispoljava kao sporilac, a nerijetko i kao neprikriveni neprijatelj.

A ako smo još uvijek sposobni da u našem srcu gori žarka vatra Ljubavi, da u njemu gori barem mala neugasiva lampica naše želje da volimo i budemo voljeni.

Gdje naći ljubav? Na pijaci? Na klupi? Na margini života?

Међутим, прошле године, када сам једном сав очајан и изнемогао од плача, ноћу лежао на поду, десило се да ми се јавио Господ и упитао ме: „Зашто тако плачеш?“ Ја сам ћутао. „Зар ти не знаш да ћу ја судити свету?“ И даље сам ћутао… Господ ми затим рече: „Помиловаћу сваког човека који је бар једанпут у животу призвао Бога“ На то мени сине мисао: „Па, зашто се ми онда толико мучимо сваки дан?“ На овај покрет моје душе Господ одговори: „Они који страдају због Мојих заповести, биће Моји пријатељи у Царству небеском, док ће остали бити само помиловани“. Затим Господ ишчезе“

"Много пута сам почињао да Вам пишем и исто толико пута престајао са писањем.
Необично би ми се хтело да будем у општењу са Вама, али Вам не писах (чак и сад не пишем оно што бих хтео), јер је мојим животом завладала - нека неизрецивост, и то до те мере да чак ни за самог себе не налазим речи, да у њих сместим своје унутарње биће.

Koji je čovjek najjači? - Koji je sposoban da razumije istinu.

 

    Koji je čovjek najslabiji? - Koji smatra sebe jakim.

 

    Koji je čovjek najpametniji? - Koji slijedi svoje srce.