Кипријан Керн – ПРАВОСЛАВНО СВЕШТЕНСТВО И НАУКА
Од свештеника верници очекују реч од ауторитета, реч дубoку и мудру,
која је заснована на знању. Православно свештенство услед многих
историјских и социјалних узрока није могло, а често није ни умело да
буде утицајно у култури и да предводи културно стваралаштво.У Француској свештенство је чинило саставни део културног сталежа и њега је слушао тај сталеж. За 300 година постојања Француске Академије у број „бесмртника” ушло је 120 свештених лица (105 пре Револуције 1789. и 15 после). Међу њима је било 15 кардинала, 33 бискупа, 13 чланова Ораторије, један доминиканац (Лa Кордер); неколико језуита и неки парохијски свештеници. У Руску Академију наука ушли су и црквени људи, као на пример: митрополит Филарет Дроздов, митрополит Макарије Булгаков и Платон Лeбшин и неколико свештеника. Међутим, овим формалним признањем не ограничава се културно-васпитна улога свештенства. Па ипак, ако и раширимо ове оквире, нећемо наћи неког искусног предводитеља на пољу културе однегованог у православном свештенству, као што то може да се нађе у земљама Западне Европе.


Редки су, чак веома ретки, такви људи. Али, ако их сретнете лако ћете их
препознати. Имају светло и отворено лице са нарочитим сјајем, тако да
га дуже времена није лако гледати. Очи су им благе, прозирне, дубоке и
увек насмешене, а на дечји начин зачуђене и љубопитљиве.
Али свакако, ако на земљи, овом предворју, како раја, тако и ада, ниси
зажелео да чиниш добро, чак ни да мислиш о њему, тешко да ћеш зажелети
да га чиниш онда када се нађеш усред ноћи, иза врата овог постојања,
избачен и сујете овог живота која је расејала и развејала твоју душу у
хладну и тамну ноћ небића. Ради овога пожури да чиниш добро! Почни
најпре да мислиш о томе да га учиниш, а потом почни да га чиниш. Пожури
да размислиш, пожури да учиниш. Време истиче. Ово је вечно у
привременом. Принеси тај посао као нешто најважније у свој живот. Учини
ово док још није касно, јер ће ужасно бити окаснити у чињену добра, и са
празним рукама и хладним срцем отићи на онај свет и наћи се на Суду
Творца.
Најгоре што се може догодити је потпуна ерупција свега, јер оно што се
догађа тренутно у дубини земље на америчком континенту нешто је што се
није догодило никада до сада.
Водећи ИБМ-ов стручњак уверава свет да „пригрли“ свеприсутни надзор
јавности преко биометрије јер је, како он каже, прекасно за борбу против
тога, преноси Infowars.
После првог греха наших прародитеља и изгнања из раја, човек се налази у
стању смрти и прелести, и – није ни жив ни мртав. Не би могли рећи да
је жив, пошто је одвојен од Бога и духом мртав; а не би могли рећи ни да
је мртав, пошто живи телом. Али ми гледамо на дух, а не на тело.
Ако се нехришћани не могу спасити пошто не верују у Христа и нису
примили Крштење, зар се онда неће спасити римокатолици, протестанти и
такозвани „нехалкидонци“? Јер су сви они крштени и верују у Христа као у
Бога.
Прво, он представља једног од неколицине, тек неколицине западњака који
су васпитани у нашем духовном Вавилону, и при том не само да су прешли у
истинску веру Православља, него су донели многе духовне плодове. Нас
западњаке ово наводи да посебно пажљиво проучавамо његов живот; јер,
како је истакао о. Дамаскин, отац Серафим је прескочио многе препреке
које се појављују пред западним обраћеником у Православље, те стога
његов живот и дела нуде многе вредне „сугестије“ таквом обраћенику.
Дошавши из типичне беле протестантске средине, он је започео по свему
судећи сјајну академску каријеру, као стручњак за Кинеску културу. Али
његова болна чежња за истином, довела га је до напуштања академске
таштине и, после краткотрајног силаска у пакао нихилизма и препуштања
животу хипи културе Сан Франциска, његова душа васкрсла је у светлост
православног хришћанства.

На земљи се стално води борба између добра и зла. Она је непрекидна
физичка и умна борба против мислених сила палих духова. Веру сачувај,
Господ ће помоћи!
Делање није оно што покушаш, па се повучеш. Делање је излазак на двобој,
да победиш и да будеш побеђен, да добијеш и да изгубиш, да паднеш и да
устанеш, да све развејеш, да очекујеш борбу и битку до свог последњег
даха.
“Ми смо знали да ће он бити убројан међу свете. Оног тренутка када се то десило, помислио сам: обично ми одлазимо пред иконе светих, молимо им се, тражимо њихов благослов и заступништво, а нисмо их познавали за време њиховог земаљског живота. Старца Гаврила сам познавао, чак сам му урадио и једну операцију. Тај лични однос са светим је веома интересантан. “
Пољска православна црква ће се вратити на кориштење Јулијанског
календара. Ова одлука донијета је на засиједању Архијерејског сабора,
одржаног 18. марта у резиденцији Митрополита варшавског и све Пољске
Саве.
























