Започна поробувањето на луѓето!
новости од светот
![]() |
Ти се воплоти во пештера тајно, но небото Те објави на сите, Спасителу, како уста употребувајќи ја sвездата, и таа Ти ги приведе мудреците кои со вера Ти се поклонија. Со нив и нас помилуј не. А кога се наврши времето, Бог Го испрати Синот Свој Единороден (Гал. 4, 4) за да се спаси човечкиот род. И кога се исполнија девет месеци од благовеста којашто архангелот Гавриил Ѝ ја јави на Пресветата Дева во Назарет велејќи: „Радувај се, благодатна..., еве ќе родиш и ќе зачнеш син“ - во тоа време излезе заповед од кесарот Август да се попише сиот народ во римското царство. Повеќе... |
Не секирати се, не бринути се: „Шта ће бити са мном?” Кад бих мислио,
не бих мира имао. Треба се предати вољи Божјој. Ако се бавиш добрим
мислима, имаш мир. Ако мислиш лоше, себи ствараш лоше расположење. Шта
ће ти то? Иначе, сваки човек има недостатке. Ниједно биће није без
недостатака. Само са савршеним Богом можемо бити савршени, а Бог је
љубав. Зато и ми људима треба да праштамо недостатке и да их волимо.

Монахиња Макрина каже да је старац рекао да ће „велике силе ратовати над
нашом земљом и наш народ неће за то време пострадати, и за то време ће
се наш народ нагло из туђих земаља враћати у нашу земљу. Због неких
картица ће се враћати, да ли због ових чипова (ових нових картица), и
Тарабић је нешто слично рекао.“ Мати Макрина наводи да је старац Гаврило
прорекао да ће после победе Русије Србија уз помоћ православне браће са
истока „вратити докле је наше Косово било.
Društvo nam se srozalo do dna. A zajedno sa njim i pojedinci kao,
navodno, samosvjesne ličnosti. Naime, ovih dana je u jednom mediju u
toku izbor za, pazite sad, ,,Najljepše dete Republike Srpske“. Da, dobro
ste pročitali, ima tu i ekavice i ijekavice u naslovu ovog izbora. Ali
to su najmanji problemi - miješanje izgovora i izbor za miss.
Редовно сам пратио предавања на Богословском факултету и
у сали Патријаршије и предамном су се отварали нови видици. Вера у Бога
никада није била нити може да буде последица емпиријског убеђења јер да
је тако онда та вера не би била резултат наше слободне и ничим изнуђене
одлуке да прихватимо Бога, већ би била наметнута датошћу. Без слободе
нема ни љубави, а без обоје нема ни истинске вере у Бога.