новости од светот
Посилили се људи. Погордили се због дела руку својих; због својих
градова, друмова, железница, пароброда, парних плугова, електричних
машина, подземних и подводних и ваздушних машина, погордили се веома. И
уздигли себе изнад Бога Свевишњега, и почели обожавати сами себе и своју
културу, дела руку својих. Ај, браћо, нови Навуходоносори дигли нас
изнад престола Божјега; нови Вавилонци опијени смрдљивим мирисом новог
Вавилона. И Бог им узе памет. И полудеше. И поделише се. И ударише једни
на друге. И пролише крв без мере и починише безакоња без броја. И баци
их Свевишњи у прашумски мрак међу скотове, јер исповедаху да нису од
Бога Свевишњега, него род скотовски, зверски и мајмунски. И ево сада се
хране храном зверском; пасу траву и нокти им расту као у звериња и у
птица. Докле, Господе?
Во неговите најнови откровенија, папата Френцис изјави:
Еклисиолошке деформације, које јерарху првенствујућем на васељенском
нивоу приписују управну функцију, својствену првенствујућима на другим
нивоима црквене организације, у полемичкој литератури другог миленијума
назване су „папизам“
Не секирати се, не бринути се: „Шта ће бити са мном?” Кад бих мислио,
не бих мира имао. Треба се предати вољи Божјој. Ако се бавиш добрим
мислима, имаш мир. Ако мислиш лоше, себи ствараш лоше расположење. Шта
ће ти то? Иначе, сваки човек има недостатке. Ниједно биће није без
недостатака. Само са савршеним Богом можемо бити савршени, а Бог је
љубав. Зато и ми људима треба да праштамо недостатке и да их волимо.