Отац Дамаскин Светогорац: Смрт и прелест
После првог греха наших прародитеља и изгнања из раја, човек се налази у
стању смрти и прелести, и – није ни жив ни мртав. Не би могли рећи да
је жив, пошто је одвојен од Бога и духом мртав; а не би могли рећи ни да
је мртав, пошто живи телом. Али ми гледамо на дух, а не на тело.Бог је рекао човеку: "не узимај од дрвета знања добра и зла, јер ћеш умрети", и тако је и било. Човек је сам изабрао смрт и прелест и поклоњење лажним боговима – идолима, и то стање смрти и прелести постало је уобичајено за човека. Пошто је отпао од живог и истинитог Бога, човек је био принуђен да прихвати лажног бога – идола уместо правог Бога и тако се временом развило идолопоклонство. И данас има много идолопоклонства, с тим што је сада то више скривено, јер се иза сваког идола крије ђаво, мада има и отвореног поклоњења ђаволу. О стању смрти и прелести, у коме се налазе људи, одлично говори свети Игњатије Брјачањинов: "Сви смо ми у прелести. Ко каже да није у прелести, тај је у највећој прелести. То схватање, да је човек у прелести, то је набоља предохрана од прелести".
Ако се нехришћани не могу спасити пошто не верују у Христа и нису
примили Крштење, зар се онда неће спасити римокатолици, протестанти и
такозвани „нехалкидонци“? Јер су сви они крштени и верују у Христа као у
Бога.
Прво, он представља једног од неколицине, тек неколицине западњака који
су васпитани у нашем духовном Вавилону, и при том не само да су прешли у
истинску веру Православља, него су донели многе духовне плодове. Нас
западњаке ово наводи да посебно пажљиво проучавамо његов живот; јер,
како је истакао о. Дамаскин, отац Серафим је прескочио многе препреке
које се појављују пред западним обраћеником у Православље, те стога
његов живот и дела нуде многе вредне „сугестије“ таквом обраћенику.
Дошавши из типичне беле протестантске средине, он је започео по свему
судећи сјајну академску каријеру, као стручњак за Кинеску културу. Али
његова болна чежња за истином, довела га је до напуштања академске
таштине и, после краткотрајног силаска у пакао нихилизма и препуштања
животу хипи културе Сан Франциска, његова душа васкрсла је у светлост
православног хришћанства.
„Уништење традиционалних вредности преноси се и на личне односе међу
људима. Оспорава се чињеница да је брак однос између мушкарца и жене и
тврди да је полни избор - интелектуални и слободни избор, а не Божји
избор“ - рекао је патријарх на сусрету са делегацијом друштвене
организације „Жене бизниса“.
На земљи се стално води борба између добра и зла. Она је непрекидна
физичка и умна борба против мислених сила палих духова. Веру сачувај,
Господ ће помоћи!
Делање није оно што покушаш, па се повучеш. Делање је излазак на двобој,
да победиш и да будеш побеђен, да добијеш и да изгубиш, да паднеш и да
устанеш, да све развејеш, да очекујеш борбу и битку до свог последњег
даха.
“Ми смо знали да ће он бити убројан међу свете. Оног тренутка када се то десило, помислио сам: обично ми одлазимо пред иконе светих, молимо им се, тражимо њихов благослов и заступништво, а нисмо их познавали за време њиховог земаљског живота. Старца Гаврила сам познавао, чак сам му урадио и једну операцију. Тај лични однос са светим је веома интересантан. “
Пољска православна црква ће се вратити на кориштење Јулијанског
календара. Ова одлука донијета је на засиједању Архијерејског сабора,
одржаног 18. марта у резиденцији Митрополита варшавског и све Пољске
Саве.
Сетимо се обећања Запада Горбачову да неће ширити НАТО на Исток и
примати у НАТО источноевропске земље – Пољску, Бугарску, Мађарску,
Румунију. Где су данас границе НАТО? На границама Русије. А шта су САД и
њихови савезници учинили с Либијом, Ираком, Авганистаном? Шта раде са
Сиријом?
Амерички конгресмени, на челу са Мајком Роџерсом- председником комитета
за питања обавештајне делатности Конгреса САД, јуче су упозорили да је
велики део поверљивих података које је Едвард Сноуден изнео из земље,
вероватно доспео у руке руских обавештајаца.
Православни Хришћани у САД (али и у Србији, прим. webm.), налазе себе на
почетку 21. века, окружене културним миљеом који је постхришћански,
секуларни, и стран уму Цркве. Нигде ова стварност није тако видљива, као
у пољу људске сексуалности. Секс је био насилно извучен из свог
правилног контекста, а одвојен од мудрости и благослова Цркве, савремени
човек, ношен је сексуалном конфузијом.
Настојатељ храма Свих Светих отац Максим Њезнанов прича да схимонах
Кукша свакодневно одлази на богослужења и буде у храму пре осам сати.
