В. Димитријевић: Свети Јустин благовесник и ми, овакви, данас
У Ћелијама су ме, као студента, примали онако како је отац Јустин,док је
био међу Србима, примао младе – са највећим поштовањем и љубављу.
Прилазили су, мати игуманија и сестре, душама младих по
светојустиновском завету – „на голубијим ногама“. Била је нека зима,
почетком потоње деценијепрошлог века, када сам од игуманије Гликерије
добио на дар књигу аввину„Достојевски о Европи и Слоевнству“, и пешке
кренувши за Ваљево, читао је, док је падао снег. Памтим, како да не
памтим, нежност пахуља које влаже листове са неком старинском,
предратном ћирилицом, а из њих огањ речи, светојустиновских, о Европи и
злу западном, о Великом Инквизитору, о папизму горем од атеизма, јер
проповеда унакаженог Христа, али и о красоти Цркве од Истока, о тајни
Аљоше и старца Зосиме, о свему о чему је млада душа, задивљена истином
православне вере, могла само да се пита.


Најгоре што се може догодити је потпуна ерупција свега, јер оно што се
догађа тренутно у дубини земље на америчком континенту нешто је што се
није догодило никада до сада.
Водећи ИБМ-ов стручњак уверава свет да „пригрли“ свеприсутни надзор
јавности преко биометрије јер је, како он каже, прекасно за борбу против
тога, преноси Infowars.
После првог греха наших прародитеља и изгнања из раја, човек се налази у
стању смрти и прелести, и – није ни жив ни мртав. Не би могли рећи да
је жив, пошто је одвојен од Бога и духом мртав; а не би могли рећи ни да
је мртав, пошто живи телом. Али ми гледамо на дух, а не на тело.
Ако се нехришћани не могу спасити пошто не верују у Христа и нису
примили Крштење, зар се онда неће спасити римокатолици, протестанти и
такозвани „нехалкидонци“? Јер су сви они крштени и верују у Христа као у
Бога.
Прво, он представља једног од неколицине, тек неколицине западњака који
су васпитани у нашем духовном Вавилону, и при том не само да су прешли у
истинску веру Православља, него су донели многе духовне плодове. Нас
западњаке ово наводи да посебно пажљиво проучавамо његов живот; јер,
како је истакао о. Дамаскин, отац Серафим је прескочио многе препреке
које се појављују пред западним обраћеником у Православље, те стога
његов живот и дела нуде многе вредне „сугестије“ таквом обраћенику.
Дошавши из типичне беле протестантске средине, он је започео по свему
судећи сјајну академску каријеру, као стручњак за Кинеску културу. Али
његова болна чежња за истином, довела га је до напуштања академске
таштине и, после краткотрајног силаска у пакао нихилизма и препуштања
животу хипи културе Сан Франциска, његова душа васкрсла је у светлост
православног хришћанства.

На земљи се стално води борба између добра и зла. Она је непрекидна
физичка и умна борба против мислених сила палих духова. Веру сачувај,
Господ ће помоћи!
Делање није оно што покушаш, па се повучеш. Делање је излазак на двобој,
да победиш и да будеш побеђен, да добијеш и да изгубиш, да паднеш и да
устанеш, да све развејеш, да очекујеш борбу и битку до свог последњег
даха.
“Ми смо знали да ће он бити убројан међу свете. Оног тренутка када се то десило, помислио сам: обично ми одлазимо пред иконе светих, молимо им се, тражимо њихов благослов и заступништво, а нисмо их познавали за време њиховог земаљског живота. Старца Гаврила сам познавао, чак сам му урадио и једну операцију. Тај лични однос са светим је веома интересантан. “
Пољска православна црква ће се вратити на кориштење Јулијанског
календара. Ова одлука донијета је на засиједању Архијерејског сабора,
одржаног 18. марта у резиденцији Митрополита варшавског и све Пољске
Саве.
Сетимо се обећања Запада Горбачову да неће ширити НАТО на Исток и
примати у НАТО источноевропске земље – Пољску, Бугарску, Мађарску,
Румунију. Где су данас границе НАТО? На границама Русије. А шта су САД и
њихови савезници учинили с Либијом, Ираком, Авганистаном? Шта раде са
Сиријом?
Амерички конгресмени, на челу са Мајком Роџерсом- председником комитета
за питања обавештајне делатности Конгреса САД, јуче су упозорили да је
велики део поверљивих података које је Едвард Сноуден изнео из земље,
вероватно доспео у руке руских обавештајаца.
Православни Хришћани у САД (али и у Србији, прим. webm.), налазе себе на
почетку 21. века, окружене културним миљеом који је постхришћански,
секуларни, и стран уму Цркве. Нигде ова стварност није тако видљива, као
у пољу људске сексуалности. Секс је био насилно извучен из свог
правилног контекста, а одвојен од мудрости и благослова Цркве, савремени
човек, ношен је сексуалном конфузијом.























