Екуменизам и Црква: Да ли православни верници треба да иду на екуменске молитве
А Екуменизам! Шта је то? То је
измишљотина оне исте исконске Змије ( који је „ђаво и сатана“, Откр.
12,9) која је нашим Прародитељима у рају предложила да постану богови,
али не помоћу Бога, него насупрот Бога, а помоћу ђавола. Тако И данашњи
екуменисти, желе да остваре јединство хришћана за које се Христос молио у
својој првосвештеничкој молитви (пред страдање, види Јн. 17,21) али не
на Истину и у Истини него на компромису, лажи, лицемјерју. Не на вјери у
све што је Христос открио и људима на спасење оставио у Цркви својој
него на релативизацији свега па и саме Цркве. Тај пројекат су изумјели
протестанти а прихватили сви остали, нажалост и многи „православни“
пастири (епископи и свештеници) који су са теоријског екуменизма
(дијалог са неправославнима) увелико прешли на практични екуменизам
изражаван и пројављиван у заједничким молитвама и богослужењима па
негдје чак и у заједничком причешћивању (интерцомуннион-у).
+++
То значи да православни са неправославнима не може имати никакве вјерске
обреде или молитвене заједнице. Он се не може молити са њима. О томе
говоре и многи свети Канони Цркве Православне. Али се може и треба
молити за њих. Молити се да их Господ просвети, умудри и упути на пут
спасења, на пут повратка и присаједињења Једној Светој Саборној и
Апостолкој Цркви изван које и мимо које нема спасења. На ту молитву за
„неправославне“ православца покреће и треба да покреће истинска љубав
према њима. Јер по светом оцу Јустину Ђелијском само је она љубав права и
истинска која ближњем осигурава живот вјечни (спасење).
Од давнина је познато да куга није харала тамо где су много и јако звонила црквена звона. Ево шта о томе каже савремена наука:
MALO VRAĆANJA U PROŠLOST (2): Kada su se rešili Artemija, ostala trojica
justinovaca (Amfilohije Radović, Atanasije Jevtić, Irinej Bulović)
namerili su se na tzv. bosanski lobi, tada predvođen episkopom Vasilijem
Kačavendom. Još za života patrijarha Pavla, oni osvajaju Sinod (tada u
sastavu: Amfilohije, Irinej niški, Irinej bački, zapadno-hercegovački
Grigorije, dalmatinski Fotije), što se tumačilo kao zauzimanje startnih
pozicija pred izbor novog patrijarha. To što u Sinodu nema umirovljenog
episkopa Atanasija Jevtića ne treba da vas zabrine – tu je njegovo
„duhovno čedo“ episkop Grigorije, naslednik na, kako sam Grigorije kaže,
mestu biskupa.
Света Гора је аутономни духовни центар Правослвне цркве где се монаси
сматрају заштитницима вере. Манастир Есфигмен је изграђен пре више од 12
векова, Игуман манастира био је Свети Григорије Палама, а одатле је
Свети Антон отишао у Русију да би тамо успоставио правослвно монаштво.
Удаљеност Манастира Есфигмен и његова јединствена лепота привлачи
мноштво верника и туриста широм света, који долазе због духовне
благодати али и да би видели уметност и архитектуру Византије. Дуже од
хиљаду година манастир је представљао место молитве, и мирног подвига
оних који су се одлучили за живот у манастиру.
Двадесетих година, прошлог века, случајно се затекао у Сибиру, у
недођији, трасирајући неки пут и нехотице је постао сведок ужасног
призора. Чекисти су код већ припремљене гробнице довели седог игумана.
Један од ”кожних мантила” и са напереним пиштољем, питао га је само
једно питање: ”Верујеш ли у Бога, попе?” Одговор је био: ”ДА”. Одјекнуо
је пуцањ и Игуман се стровалио у раку. Онда су привели следећег
црнорисца, до ивице раке. Исто питање: ”Верујеш ли у Бога?” И добио
одговор: ”ДА”. И њему метак у главу. И тако стрељали су тог дана
неколико стотина монаха на очиглед свих и сваком је било постављено исто
питање, И СВИ ДО ПОСЛЕДЊЕГ СУ ОДГОВОРИЛИ СА ”ДА”! Овај несрећни
геометар, дрхтао је као лист, док се нису сви удаљили.....
„Није случајно што многи данас виде Русију као заштитницу хришћанских
идеала и традиционалне моралности и као земљу која може бити реална
алтернатива свету златног телета и самоубилачког схватања слободе“ -
написао је Чаплин у чланку објављеном у листу „Рус державнаја“.
Руска Црква је, својим новим документом, показала како се треба борити и подржала све борце за Богом нам даровану слободу 
Драги у Христу Брате Иринеје,
