Паралели

У Старом Завету постоји једна епизода која врло лепо објашњава оно што се данас дешава с већим делом хришћанског света. У 25. и 31. глави књиге Бројеви говори се о томе како су поступили Мадијанићани, пагански народ, кад су схватили да ништа не могу да учине с народом Израиља, зато што га Сам Бог подржава, штити и предводи. По савету чаробњака Валама, Мадијанићани су саблазнили Израиљце, посејали су блуд међу њима и ови су се скрнавили и „блудничили су с кћерима моавским“ (4 Мојс. 25, 1).

Затим, кад су Јевреји почели да се жене њиховим женама, ове су их убедиле да се клањају њиховим боговима, односно навеле су их на то да служе боговима који нису били ништа друго до паганска персонификација нечастивих страсти. А све то само ради тога како би се Јевреји удаљили од Бога, како би навукли на себе гнев Божји. Израиљски народ, лишен снаге деснице Свевишњег, постајао је лак плен и могао је бити побеђен и одведен у ропство.

След петнадесет тура на изборите синодалните архиереи не стигнаха до окончателно решение за тримата крайни кандидати за патриаршеския престол. Засега е известен първият от митрополитите в тройката - Старозагорският митр. Галактион. Трудността в избора на останалите двама идва от твърдата позиция на четирима от архиереите.

През целия ден получавахме противоречиви сведения за хода на вота (вижте тук). След 15-то гласуване днес, преди края на заседанията, с най-много, но недостатъчни гласове са били митрополитите Русенски Неофит и Ловчански Гавриил, следвани от Варненския Кирил.  Утре заседанията продължават.   Предстои тежка нощ на совалки, преговори и размисли.

Руската православна църква веднага реагираха на неочакваната новина за оттеглянето на папа Бенедикт ХVІ от поста. От Московска патриаршия заявиха, че „се надяват при новия римски папа отношенията между православни и католици да продължат да се развиват както при сегашния понтифик“.

„Няма основания да се очаква, че ще настъпят резки промени в политиката на Ватикана към Православните църкви: в Римокатолическата църква винаги има приемственост между понтификатите. Сегашният папа се стараеше във всичко да бъде приемник на предишния“, заяви за „Интерфак-Религия“ секретарят на Отдела за външни църковни връзки по междухристиянските отношения прот. Димитрий Сизоненко. Според него в православно-католическите отношения вече има положителна динамика и „тя ще продължи да се развива по инерция“.

"Draga braćo, sazvao sam vas na ovaj konzistorij ne samo zbog triju kanonizacija, već i zato da vam priopćim jednu veoma važnu odluku za život Crkve. Nakon što sam se više put preispitao pred Bogom, došao sam do uvjerenja da mi moje snage, zbog poodmakle dobi, više ne dopuštaju vršiti na prikladan način moju papinsku službu. Veoma sam svjestan da se tu službu, zbog njezine duhovne naravi, mora obnašati ne samo djelima i riječima, već ništa manje patnjom i molitvom. No, u današnjem svijetu, izloženom brzim promjenama i potresanom veoma važnim pitanjima za život vjere, za upravljanje lađom svetog Petra i naviještanje evanđelja potrebni su također tjelesna i duševna snaga, koja se, posljednjih mjeseci, kod mene smanjila tako da moram priznati da nisam više sposoban dobro vršiti povjerenu mi službu.

Уплитање Папе у прославу има за циљ промоцију његовог примата и свејереси екуменизма

Ове 2013. године навршава се хиљаду седамсто година (1700) од издавања познатог „Миланског едикта“ (313), којег су заједно потписали тадашња два аутократора, Константин Велики и Ликиније. Тим поводом Српска Црква организује празничне манифестације, пошто се иначе један од српских градова сматра местом рођења Константина Великог.

1. „Милански едикт“ био је благонаклон према Хришћанству и отворио је пут за прву у историји хришћанску државу

- Господине професоре, већ дуго се бавите феноменом културног рата у свету и Србији. Како време пролази, све више долазите на становиште да се културни рат широм планете, па и код нас, води између агресивног глобалистичког секуларизма и религиозно – моралних вредности традиционалних друштава. Шта бисте нам могли рећи о томе? Где се данас налазимо?      

Господине Димитријевићу, ако посматрамо дешавања из једне философско-историјске перспективе, за коју знам да и Ви, и читаоци „Борбе за веру“ имате разумевања, могло би се рећи да је посреди својеврсни културни рат светске капиталистичке империје – у чијем средишту се налази култ финансијског Мамона – против свих традиционалних друштава на планети. То је глобални рат, са планетарним и историјским последицама. Крајњи циљ је да се сви људски односи меркантилизују, то јест претворе у тржишне, а да се сва бића и све ствари комодификују, то јест претворе у робу. Не само да буквално све, и буквално свако треба да буде на продају, већ и сви људи треба да се руководе само једном вредношћу – новцем, који има да постане вредносно мерило свега.

„Дотакли смо питање о Светом Сабору који треба да се одржи у будућности. Сматрам да смо дошли до јединственог става да нема смисла сазивати сабор све док се не регулишу спорна и отворена питања између православних цркава” - саопштио је грузијски патријарх који се налази у званичној посети Москви.

На састанку са Илијом Другим патријарх Московски и целе Русиje, Кирил, рекао је да форсирање одржавања Саборa без потребне припреме може довести чак и до компликовања међуправославних односа.

Идеја сазивања свеправославног сабора родила се пре пола века. Тада је било одређено десет тема о којима би се разговарало.

Шеф Одељења за спољње црквене везе Грузијске Патријаршије, прокоментарисао је перспективе одржавања Свеправославног Сабора. Како извештава тбилиски лист „Резонанс“, митрополит зугдидскиј и цаишскиј Герасим (Шерашенидзе) изразио је извесне резерве по том питању. 

Грузијски јерерах подсетио је новинаре да се консултације око припрема Свеправославног Сабора већ неколико година одржавају у Швајцарској, истакавши притом да Грузијска Православна Црква неће бити присталица сазива Сабора док сва питања о којима ће се дискутовати не буду темељно размотрена, припремљена и претходно усвојена на основу консезуса.

Идеја одржавања светског Сабора припада Патријарху Вартоломеју I, а разматрање те идеје у општим цртама почело је још 1960. године.

Митрополит Герасим посебно је нагласио да уколико на Сабору буду предложене либералне реформе (као што тврде неки критичари), Грузијска Црква их никада неће прихватити. Међу тим неприхватљивим реформама, јерарх је посебно апострофирао укидање постова, увођење женског епископата, другобрачност свештенства и прелазак на папски календар.

"Изборът на Български патриарх не е вътрешно-ведомствен въпрос", каза Пловдивският митрополит Николай в обръщението си към епархийските избиратели във връзка с избирането на делегати на Пловдивска епархия за участие в Патриаршеския избирателен църковен събор, съобщават от Пловдивската митрополия.

 Episkop lipljanski Jovan (Ćulibrk), vikarni episkop patrijarha srpskog u Pećkoj patrijaršiji, izabran je za ličnost godine većinom glasova članova uredništva nedeljnika "Vreme". Kriterijum za nagradu je, kao i prethodnih godina, pozitivan doprinos unapređenju društvenih institucija u javnom interesu. Kolegijum nedeljnika "Vreme" smatra da je episkop lipljanski Jovan, radeći u teškim uslovima, nezavisno od dnevne politike i ispod radara medija, tokom 2012

Но, на жалост, данашња врхушка СПЦ у којој тренутно главне конце повлачи фанарофилски и папофилски епископ И. у овом тренутку није дорасла том задатку. Колико је жалосна ситуација у СПЦ, најречитије говори стање око Косова и Метохије, где Црква данима ћути на велеиздају властодржаца. Медији помену документ Синода упућен државном врху, а “вечити портпарол СПЦ” то одмах демантује.